Stojan Aralica

Стојан Аралица (Шкаре, Оточац, 24. децембар 1883 — Београд, 4. фебруар 1980) је био српски сликар и графичар, који је био члан Удружења ликовних уметника Србије, Српске академије наука и уметности и ЈАЗУ.

Биографија

Студирао је у Минхену и Прагу[1], а живео је у Загребу (где је имао приватну сликарску школу од 1914. до 1920. године), Риму, Паризу, Стокхолму и Београду (од 1948. године). Један период свог живота провео је у селу Брестач, где је радио као учитељ.

Сликарски стил му је у духу париског постимпресионизма и лирске апстракције. Његово дело је пуно ведрине и оптимизма, са истанчаним осећајем за боју и прозрачну атмосферу медитеранског поднебља. Најзначајније слике: „Мотив из Лошиња“, „Жена са сламним шеширом“, „Портрет Б. Петронијевића“, „Пут“ и др.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Stojan Aralica, slikar i grafičar, prve pouke iz slikarstva dobio je u privatnoj školi Henriha Knira u Minhenu. Godine 1910. upisuje se u klasu Karla Mara na minhenskoj Visokoj školi za likovnu umetnost, a dve godine kasnije prelazi u klasu Ludviga Herteriha. Po izbijanju rata dolazi u Zagreb i otvara privatnu slikarsku školu. Potom odlazi u Prag, gde pohađa grafički odsek Akademije za likovnu umetnost, kod Augusta Bremsa, a potom kod Maksa Švabinskog.

Po povratku u Zagreb zaposlio se kao šef grafičkog odeljenja u zagrebačkim Novostima, pa kao nastavnik u zagrebačkoj gimnaziji. U peridu od 1925-1934 boravi u Parizu, od toga jednu godinu u ateljeu Andre Lota. Učestvuje na izložbama Jesenjeg salona, Salona nezavisnih i Salona Tiljerije. Leta uglavnom provodi na Rabu, u Lici, Otočcu, Rovinju, Dubrovniku, gde istovremeno i slika.

Bio je član ULUS-a i umetničkih grupa Oblik, Dvanaestorica i Šestorica. Samostalno je izlagao u Zagrebu, Osijeku, Karlovcu, Beogradu, Splitu, Stokholmu, Somboru. U Otočcu je 1972. osnovao fond Stoajna Aralice.

Njegov opus čini preko 1500 umetničkih dela. On se hronološki može podeliti na minhensku, parisku, zagrebačku i beogradsku fazu, sa jasno određenim stilskim obeležjima. U prvoj fazi vidljivi uticaji akademizma i secesije. Počinje sa portetima i sakralnim motivima, da bi potom nastavio da radi portete i aktove. U Parizu iz osnova menja umetnički pristup, a najčešći motivi su mu pejzaž i mrtva priroda. U vreme kada je živeo u Zagrebu slikao je prevashodno intimne isečke predela sa Jadrana. To je najuspešnije doba njegovog stvaralaštva, sa slikama punim topline, svetlosti i intezivne čiste boje.

Izabran je za člana SANU i JAZU i dobio niz priznanja i odlikovanja: Oktobarsku nagradu grada Beograda, Nagradu AVNOJ-a, Orden Republike sa zlatnim vencem.


Škola:

Likovna akademija

Mesto škole:

Minhen

Godina završetka:

1914

Kursevi:

Atelje Grafika u Pragu 1917-18
Pariz, atelje Andre Lota 1926-27

Nagrade/priznanja:

Oktobarska nagrada grada Beograda (1959),
Nagrada AVNOJ-a (1973),
Orden Republike sa zlatnim vencem (1978),
Odlikovanje povodom 60-godišnjice umetničkog rada (1969), Spomenica u čast novoizabranog redovnog člana SANU (1970),
Prva plaketa Predsedništva SANU za doprinos nauci i umetnosti (1974),
Rovinjska nagrada slikaru (1977)